Отварање изложбе фотографија у башти Музеја афричке уметности, Београд, 19. април 2018. године
17. Април 2018
Етиопија је једна од најстаријих хришћанских земаља на свету, у којој се ова вера почела проповедати у првим вековима хришћанства, а званично је призната као религија у 4. веку н.е. Етиопска православна тевахедо црква данас броји преко 40 милиона верника.
Хришћанска традиција нераскидиво је уплетена у културу и историју земље. Најсветији град и најважније ходочасничко средиште је Лалибела, градић смештен у северном планинском подручју Ласта, који годишње походи велики број домаћих верника, али и све више страних посетилаца.
Једанаест монолитних цркава, за које се претпоставља да су саграђене за време владавине краља Лалибеле (12-13. век), исклесане су у меком црвеном вулканском камену испод нивоа земље, и повезане мрежом тунела и подземних пролаза. Њихова изградња представља изузетан архитектонски подвиг, а од 1978. године налазе се под заштитом УНЕСКО-а. Просторни распоред богомоља, груписаних у две скупине, па чак и назив реке Јорданос која их дели, подсећају на Јерусалим и целом локалитету дају такорећи библијски призвук. Од 12. века, од када су цркве подигнуте, у њима се непрекинуто обавља верска служба.
У својеврсном фотографском дневнику из Лалибеле, из овог „Јерусалима Африке“, испричаном у 24 слике, доминирају призори ходочасника у путовању и након доласка на само одредиште: дуге поворке босоногих верника са штаповима, умотаних у шама огртаче – типичну одећу становника висоравни, које се данима крећу кроз брдовити пејзаж; верници окупљени по врховима камених литица којима су окружене цркве; поклоници у предаху испред зидина Цркве Св. Ђорђа.
Користећи само природно осветљење, Гали Тибон дочарава сеновиту, скривену атмосферу цркава и околних монашких келија, тишину побожника уроњених у молитву и контемплацију. У уметничком поступку, који подразумева коришћење црно-беле технике, ауторка успева да истакне текстуру камена околног терена – праисконског, безвременог елемента, као позадину наспрам које су у првом плану истакнути људски ликови чији набори – лица, одеће, чалми, као да изражавају слојеве времена. Заједно говоре о ходочашћу које се у готово непромењеном облику одвија скоро хиљаду година, у месту у којем време као да је стало, а вера опстаје.
Изложба је резултат сарадње Музеја афричке уметности, Београдске тврђаве и Београдског месеца фотографије и траје до 20. маја 2018. године.
Изложба на Београдској тврђави траје од 22. маја до 25. јуна 2018. године.