Ретроспективна изложба Драгана Илића „(Ре)еволуција“, Београд, од 15. маја до 08. јула 2019. године
13. Мај 2019
Ретроспективна изложба Драгана Илића прави пресек кроз његов вишедеценијски стваралачки опус приказом најзначајнијих концептуалних целина и одабраних уметничких пројеката у различитијим медијима које је реализовао у Аустралији, САД, Јапану али и у Београду – у СКЦ-у, ЦЗКД-у и другим институцијама. Илић је београдској публици превасходно познат по радикалним интерактивним перфомансима где је публика позвана да уметника гађа великом количином нарезаних оловака, цртежима које ради уз помоћ робота, као и уметничком простору ИТС-З1 који је основао у Ритопеку.
Полазиште у раду Драгана Илића је концептуална анализа де/реконструкције процеса цртања као уписивања телесних активности на папир, праћење „кинематике линије“ (Стеларк) коју уметник прецизно и промишљено производи, као и отварање простора за комуникацију различитих уметничких активности које као финални производ имају цртеж. Сучељавање примордијалне људске сваралачке делатности – цртања – са могућностима које пружају нове технологије, у средишту је Илићевих уметничких истраживања. Уметник се фокусира на експериментисање на раскршћу између уметности, науке и технологије, с посебним акцентом на примену роботике у уметничкој пракси.
Након интензивног истраживања и коришћења различитих механичких инструмената и справа специјално направљених за цртање, Илић је један од пионира који користи роботе као протетске екстензије руке и алат за цртање. Пратећи развој технологије, Илић у уметничке пројекте све више уводи најновије софистициране моделе индустријских робота као и неурокомпјутерских интерфејса. Поред машине програмиране за цртање, робот тако постаје и медиј за интеракцију и „симбиозу“ с уметником стварајући „хибридно тело“ машине и човека чији нервни систем и мождани таласи дају „софтверске команде“ роботу приликом извођења перформанса цртања. Кључни актер изложбе тако ће бити нови модел робота КУКА КР 210 с мултифункционалном перформативном наменом: од цртања, преко експерименталног плеса, производње индустријског звука – музике, све до шестоканалне пројекције видео документације Илићевих пројеката.
Називом изложбе (Ре)еволуција покреће се дисукусија о будућности сарадње и интеракције човека и робота, биологије и технологије, и све значајнијој улози вештачке интелигенције у различитим производним, технолошким, али и друштвеним процесима. Кључно питање које Илић акцентује у рецентим промишљањима и пројектима је да ли постоји перспектива за контролу и чак убрзање еволуцијских процеса, и за унапређење људске врсте помоћу нових научних и технолошких метода.
Изложба се одржава у Музеју савремене уметности у Београду од 15. маја до 08. јула 2019. године. Отварање изложбе заказано је за среду, 15. мај у 19.00 часова.
Драган Илић (рођен у Београду 1948) школовао се на АНУ (у оквиру Аустралијског националног универзитета), Уметничкој школи у Канбери, 1974–75, као и на Милениум Филм Лаб, Дов С-С Сименс’ филмском програму у Њујорку 1986. године. Деловао је на уметничкој сцени у Аустралији и потом више деценија у Њујорку, све до повратка у Београд, где је 2007. године покренуо уметнички простор ИТС-З1 у Ритопеку. Илић је излагао и изводио перформансе у Аустралији, САД, Јапану, Јужној Кореји, Белгији, Холандији, Немачкој, Аустрији, Француској, Великој Британији, итд. Био је активан у галерији Фасхион Мода у Бронксу почетком осамдесетих, која је у организацији Джени Холцер и Штефана Ајнса представљена на изложби документа 7 у Каселу 1982. године (излагали: Кики Смит, Кит Харинг, Џон Фекнер, Кени Шарф, Том Отернес, Луиз Лолер, Драган Илић и други). Последњих година Илић је наступао на престижном фестивалу Арс Електроника у Линцу.