Завршен Међународни фестивал спортског филма "Златибор 2015"

02. Септембар 2015

Синоћ је у Конгресном центру "Србија" успешно завршен IV Међународни фестивал спортског филма Златибор 2015 доделом награда и диплома најуспешнијима. Жири Фестивала у саставу: Александар Аврамовић, новинар и филмски радник, председник, Арзу Мамедова, филмска редитељка (Азербејџан) и Дане Корица, атлетски шампион, чланови, једногласно је донео Одлуку о фестивалским наградама и признањима.

Филмске награде:

1. Награда за најбољи филм – GRAND PRIX ФЕСТИВАЛА припала је филму: "Дух у покрету" (Русија), чији су аутори: Софија Гевејлер, Јулије Бившева и Софија Кучер.

Аутори су досегли највиши уметнички ниво филмске документаристике. Ово је посебно важно у светлу податка да је филм рађен – наменски, поводом прошлогодишњих Зимских параолимијских игара у Сочију. Прожимање десетак упечатљивих примера спортиста, који су постали инвалиди рођењем или у невероватним несрећама, донело је блистави филмски мозаик напора, воље, људске солидарности, жртвовања и победа доброте, све у име живота.

2. Награда за дугометражни играни филм – за допринос чувању сећања на највеће спортске успехе додељује се Intermedianetworku, продуценту филма: "Бићемо прваци света", редитеља Дарка Бајића. Редитељ Дарко Бајић је добитник овогодишње награде за животно дело за своје изузетне уметничке резултате у целини, а посебно у филмовима о спорту и спортистима. Један је од ретких аутора, који је високе домете остварио – подједнако у играном и документарном жанру.

3. Награда за најбољи дугометражни документарни филм додељује се филму:"Трчати за Џима" (Сједињене Америчке Државе), чији су аутори: Dan Noyes и Robin Hauser Reynolds.

Овај филм је ода људским врлинама, које у спорту имају посебну тежину и значења неизбрисивих, вечних примера за углед.

Прича филма је о нерасскидивим везама спортиста, између њих самих и посебно, спортиста и тренера. Вишегодишњи успешни тренер крос-контри екипе на једном америчком универзитету, због тешке болести, водио је своје последње такмичење у инвалидским колицима. Али, случај- комедијант је хтео да његова најбоља тркачица падне, као покошена, на који метар од линије циља. У полусвесном стању, вођена духом тренера и одговорношћу према екипи, девојка је пропузала циљ и – екипа Џима Трејсија је ,још једном, победила.

Стигли су на насловну страну Њујорк тајмса и других новина, на све светске телевизије и, што је најважније, остали заувек – инспирација и пример за све будуће спртисте.

Филмски језик аутора – језгровит, јасно читљив и узбудљив, као и сам догађај који је донео на филмске екране.

4.Награда за најбољи краткометражни документарни филм припада филму: "ЦСКА – почетак" (Русија), редитеља Рауфа Мемедова.

Аутор је, талентовано и зналачки, филмски прочитао трагичан догађај на почетку славне историје знаменитог хокејашког клуба ЦСКА. Наиме, погибија целе екипе у трагичној авионској несрећи и случајни преживели играч, који је на одредишту трагичног пута имао рођаке, па је тамо раније отпутовао, били су довољан мотив и драмска чињеница, да се гледаоцима ,примереним наративним и добро илустрованим сведочењем, донесе узбудњива прича о почецима славесјајног спортског колектива.

Специјалне награде и признања

1. Награда „Динко Туцаковић“ за најбољу режију припала је филму: "У међувремену у мамелодију" (Савезна Република Немачка). Редитељ филма је Benjamin Kahlmeyer.

Редитељ је показао изузетан таленат и познавање теме о којој приповеда уверљиво, филмски убедљиво и то све – показујући велику љубав за своје јунаке и њихову, по много чему, особену и напаћену земљу – Јужноафричку унију.

Аутор је, као рам за слику, искористио прво светско фудбалско првенство на тлу црне Африке, да покаже свеколики живот, патње и муке, али и велику жељу и – умеће, да се победе недаће. За срећу је потребно мало, па је овим филмским јунацима било довољно да осете да је светски фудбал ту, близу њих, иако су само ретки могли да тај планетарни догађај виде у стварности. Али,слике у фудбалском раму су много сложеније и неизвесније. У бриљантној филмско-социолошкој анализи, видели смо обичног човека, који, само што је изашао из окова апартхејда, бива окован другим решеткама, баш као што су оне на бакланици главног јунака и његове деце, пуне великих жеља. И све ће казати једна реченица малишана, пре него што заспи за време директног преноса светског финала: „Ми нећемо да гледамо њих,хоћемо да они гледају – нас...“

2. Награду за истицање и неговање високих моралних вредности у спорту – добио је филм: "Костелићи" (Република Хрватска), који је режирао Бруно Ковачевић.

Још једно узбудљиво остварење на овогодишњем Фестивалу. Сестра и брат – Костелићи и њихови родитељи су прави антички јунаци. Њихов живот сам је више од филма. Аутор је то, осим у неким нефилмским тренуцима, умео да поштује и зато смо добили узбудљиво остварење, скоро као и судбине филмских актера, а нарочито, оне коју је доживела и победила једна од најбољих скијашица свих времена – Јаница Костелић.

3. Награду за најбољу фотографију заслужио је филм: "Само трчати" (Шкотска). Редитељ је: Pete Renie.

У инспиративној причи о животу и трчању двеју сестара у брдима Шкотске и трчању као леку којим се побеђује тешка болест, фотографија је очаравајућа. Нећемо претерати ако кажемо да овај филм треба да погледа сваки филмски уметник, а посебно директор фотографије, који намери да се бави документарним жанром. Овде је фотографија – паралелна уверљива прича.

4. Награду за најбољи филм о личности у спорту добија филм: "Мима Јаушовец"(Словенија). Режију овог остварења потписује Гашпар Павли.

Образложење за ову награду гледаоци на Златибору имали су прилику да виде и на филму и – уживо. Аутор је успео да покаже упечатљиво спортско и, што је још важније, људско биће хероине прошлих, ових и будућих дана.

5. Специјална признања додељују се филмовима:

а) "Тениски терен" (Русија), аутора Валери Мајорова – за изузетну идеју приређивања филмског тениског меча између чланова поларне експедиције на северном полу.

б) Специјално признање заслужио је и филм:"Слободни програм" (Француска), чији је аутор Vijanij Etos показао изузетан креативни потенцијал у жару кратког играног филма, снажно и особеним филмским језиком, доносећи тему о колизији спортске дисциплине и младалачких љубавних искушења талентованог клизача на леду. Уједно,аутор је донео упечатљиву слику мешовите породице савременог француског друштва.

Жири истиче да је и ово издање Фестивала, запаженим тематским избором, као и документаристичким и дометима у играном филму, доказало неопходност неговања и унапређивања ове такмичарске манифестације спортског филма.

Фестивал је затворио наш прослављени редитељ Дарко Бајић још једном напомињући важност овог Фестивала који промовише спорт кроз филмове.