Римски легионар на врњачкој Променади

18. Новембар 2013

Зна се да је су у 4. веку, римски легионари цара Константина II, на простору Врњачке Бање саградили лечилиште под називом Аqua Оrcilane. Ово лечилиште поседовало је терме за купање и каптирани извор. Углавном су га користили римски легионари који су овде слани на лечење и опоравак од повреда задобијених на бојишту. Врњачку Бању су посећивали легионари из провинције Мезије, а уопште пракса боравка у бањама ради опоравка, била је распрострањена у целој Европи у време Римљана.

Због свега овога, Туристичка организација општине Врњачка Бања на главној променади поставила је велику фигуру Римског легионара са којом ће сви гости моћи да се сликају.

„Имамо жељу да гости који дођу у Врњачку Бању науче нешто о историји нашег места, а кроз овакве акције то ћемо им олакшати, а уз то ће понети и лепу успомену на боравак у Бањи“, изјавио је директор Туристичке организације општине Врњачка Бања Иван Трифуновић и додао да ће у наредном периоду на иницијативу туристичке организације бити обележене клупе у врњачком парку по познатим личностима које су боравили у Бањи, а ту се пре свега мисли на Десанку Максимовић, Бату Стојковића, Иву Андрића и др.

Иначе, у Врњачкој Бањи се налази и Римски извор који је у фази реконструкције. На трагове римског извора наишло се случајно, при каптажи топлих извора с пролећа 1924. године. Тада је на дубини од 2,40 м откривена вертикална, правилно исклесана стена из чијег је отвора истицала топла минерална вода. Код топлог извора пронађено је око 200 комада римског новца, који припадају периоду од императора Августа до Валентинијана. Непосредно поред Римског извора, на приближно истој дубини, надени су остаци првог познатог базена за купање. Базен је пуњен топлом минералном водом из посебног извора који је био уклесан у стени у виду омањег бунара. У базену је пронађено 60 комада римског новца, један прстен и један кључ.

Вода овог извора каптирана је посебно јер је имала нижу температуру и слабију минерализацију од осталих извора откривених 1924. године. Извор је уређен, постављене су две колонаде мермерних стубића, које су на крајевима имале по канделабер. До извора се силазило степеницама са обе стране. После Другог светског рата, овај извор је био покривен бетонским плочама и склоњен од лица јавности. Његово поновно оживљавање извршено је 1989. године, када је над извором постављена стаклена пирамида, по идејном решењу арх. Михајла Митровића.