Ликовна радионица поводом 120 година од рођења Саве Шумановића у Народном музеју у Зрењанину

20. Јануар 2016

Народни музеј Зрењанин обележиће 22. јануар, дан рођења Саве Шумановића, ликовном радионицом организованом за основце трећег и четвртог разреда у сталној поставци.

Пролећни пејзаж, једина Шумановићева слика у...

Народни музеј Зрењанин обележиће 22. јануар, дан рођења Саве Шумановића, ликовном радионицом организованом за основце трећег и четвртог разреда у сталној поставци.

Пролећни пејзаж, једина Шумановићева слика у фонду зрењанинског Музеја биће полазна тачка за разговор о стваралаштву једног од наших најзначајнијих сликара 20. века, а потом ће ученици имати могућност да техником сувог пастела прикажу предео са слике у неком другом годишњем добу. Ауторка и водитељка радионице је Невена Дујин Грковић, кустос-педагог.

Слика Пролећни пејзаж настала је 1934. године у периоду када је Шумановић нашао „свој Париз“ у завичају. Пре него што је доспела у Народни музеј Зрењанин, припадала је Тодору Манојловићу.

Биографија:

Сава Шумановић је рођен 22. јануара 1896. године у Винковцима. По завршетку земунске гимназије уписује у Загребу Вишу школу за умјетност и обрт, коју завршава 1918. године, а 1920. путује у Париз на усавршавање. Уписује се на курс код истакнутог ликовног педагога и уметника Андреа Лота. У лето 1921. године вратио се у Загреб где критика и публика није имала разумевања за његове радове настале током и после боравка у Паризу.

Поновни одлазак у Париз омогућила му је продаја двадесет слика 1925. године. После учешћа на Јесењем салону 1926. године, француски часописи пишу о Сави Шумановићу и репродукују његове слике. Тада настају антологијска Шумановићева дела Доручак на трави и Пијани брод. Пијани брод, слика монументалних димензија, настала је у грчевитом раду за само седам дана и ноћи. Слику је први пут изложио на Салону независних, а мишљења су била подељена. Отежани услови рада, лоше критике и низ других личних догађаја довели су уметника до нервне исцрпљености, па се 1928. године вратио у Шид, на опоравак. Код куће ради прве слике предела из околине Шида. Исте године, изложио је у Београду слике настале у Паризу, које су позитивно примљене и њиховом продајом Шумановић долази до средстава за трећи (последњи) боравак у његовом омиљеном граду Паризу. За нешто више од годину дана настала су ремек-дела Црвени ћилим, Лежећи женски акт, Луксембуршки парк у Паризу. Здравствени проблеми су се веома брзо поново испољили, па је био приморан да се коначно настани у Шиду 1930. године. Код куће се Шумановић потпуно посветио сликању.

1939. године у Београду на самосталној изложби изложио је преко 400 слика. Задовољан успехом изложбе, вратио се у Шид и наставио да ради са великим полетом. Период стваралаштва који је обележен особеним препознатљивим стилом прекинуо је рат. Сава Шумановић трагично завршава живот 28. августа 1942. године, када је ухапшен и са великом групом Шиђана стрељан у Сремској Митровици и сахрањен у заједничкој гробници.