Смедеревска тврђава

Смедеревска тврђава

Смедеревска тврђава налази се на пространој заравни на ушћу реке Језаве у Дунав. Подигнута је с циљем да буде престоница земље и утврђени двор деспота Ђурђа Бранковића и да замени Београд који је, након смрти деспота Стефана 1427. године, враћен Мађарима. Грађена је уз велике напоре и представља последње велико остварење српске војне архитектуре.

Тврђава је троугаоне основе и чине је Велики и Мали град. У првој фази, од 1428. до 1430. године, подигнут је Мали град, опкољен са две стране Дунавом и Језавом, док се са треће стране налазио ров испуњен водом. Велики град подигнут је већим делом до 1439. године, а утврђен је у периоду од 1444. до 1453.

Турци су град освојили 1439. године, да би по Сегединском договору 1444. био враћен деспоту Ђурђу. Дефинитивно пада у Турске руке 1459. године, што је уједно означавало и пад српске средњовековне државе. Током 1480. Турци су појачали цео град додавши три осмоугаоне ниске топовске куле на угловима, повезане спољашњим нижим бедемом. Велики и Мали град имали су испред спољних бедема ровове испуњене водом.

Турска војска напушта Смедерево 1867. године, када га заједно са још шест српских градова предаје кнезу Михаилу.

Смедеревска тврђава данас представља споменик културе од изузетног значаjа, популарну туристичку дестинацију, као и ексклузиван простор за музичко-сценске и друге културне догађаје.

ИНФО