Стари Рас

Стари Рас

Средњовековни град Рас налази се 11 км западно од Новог Пазара, на брду званом Градина. Претпоставља се да је основан у време владавине Јована II Комнина (1118-1143.). У комплексу старог Раса су три археолошка локалитета: утврђење на Градини, пећина са манастиром Св. Арханђела испод утврђења и насеље Пазариште (Трговиште) са урбанизованом структуром грађевина.

Тврђава Рас очувана у рушевинама као најстарија грађевина војне архитектуре средњовековне Рашке и као средиште српских владара, ова тврђава има несагледив значај за проучавање најстарије прошлости српске државе. Има облик неправилног четвороугла, дужине 180 м, ширине 20-60 м. Бедеми су зидани од ломљеног камена и кречног малтера и имали су шетну стазу са зупцима. На најприступачнијем, јужном делу, налазила се главна кула, полукружне основе, пречника 8 м. У утврђење се улазило кроз две капије, западну и јужну. Главна, западна капија, брањена је са две куле неједнаких димензија.

У првој половини 12. века Рас је постао главно упориште српске државе и од тада је утврђење ојачано, изграђени су нови објекти, зазидана је западна капија, а отворена је нова, поред главне куле.

Пећински манастир са црквом везује се за великог жупана Стефана Немању. Овде је, по свему судећи, писано чувено "Вуканово јеванђеље", а остаци фресака (почетак 13. века) и урезани записи (16. и 18. век) указују да је манастир постојао доста дуго.

Комплекс грађевина на Пазаришту чини насеље у којем се разликују две хронолошке фазе. Старија фаза се везује за 14. век и чине је куће брвнаре, а млађа фаза за период турске владавине, до друге половине 17. века, са добро очуваним каменим објектима. Остаци цркве, некрополе и других грађевина указују на могућност да је овде већ у 12. веку било значајно духовно средиште, које је живело и под турском влашћу.

У околини Раса налази се и група средњовековних манастира и цркава, који су 1979. уписани на UNESCO Листу светске културне баштине под заједничким називом:Стари Рас са Сопоћанима.