Ресавска пећина

Ресавска пећина

Ресавска пећина се налази у источној Србији, на подручју Горње Ресаве, 20 km од Деспотовца. Смештена је у кречњачком брду Бабина глава на ободу крашког поља Дивљаковац и на надморској висини од 485 m.

Убраја се у ред најстаријих пећина у нашој земљи, јер је стара 80 милиона година, а старији накит се процењује на око 45 милиона година. Њено стварање је почело пре великог леденог доба хемијским и механичким радом реке понорнице у кречњачкој геолошкој подлози.

Ресавска пећина је откривена 1962. године, иако су за њу и раније знали чобани који су се у пећину склањали са овцама да би се заштитили од невремена. За посетиоце је отворена 1972. Пећина је дуга 4,5 km, детаљно је истражено 2830 m, а за посетиоце је уређено око 800 m. Температура у Ресавској пећини је константна током целе године и износи +7°C, док влажност ваздуха варира од 80 до 100%.

Унутрашњост пећине обилује бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Пећински накит присутан је већ на самом улазу, који се налази на 485 m надморске висине. Накит је настао растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који је прошла вода. Појављује се у три боје, црвеној (од оксида гвожђа), белој (од кристалног калцијума) и жутој (од примеса глине).

Приликом проласка кроз пећину посетиоци се крећу спиралном бетонском стазом, правац обиласка је у једном смеру, односно повратак није истом стазом. Стаза пролази кроз различите дворане на два нивоа (горња и доња галерија). Најнижа тачка до које долазе посетиоци налази се на 405 m надморске висине. У горњој галерији обилазе се четири дворане. Прва је "Дворана сраслих стубова или колонада", која је име добила по стубовима који су срасли од пода до таванице, а састоје се од калцита жућкасте боје. У другој, "Дворани кошница", таваница је прекривена сталактитима који се још увек формирају. Другу и трећу дворану спаја канал црвених бреча кога у нашој земљи има само у Ресавској пећини. Kањонски канал је најсувљи део пећине и не садржи пећински накит. По средини канала налази се понор "Слепи тунел", дуг 25 m, који је испитан, али није уређен за разгледање. Kањонским каналом стиже се до треће дворане - "Предворја историје". Име је добила по томе што је у њој нађен алат (камена секира, врхови копаља), лобања поларне лисице и огњиште праисторијског човека. Kраћим тунелима, који су накнадно пробијени, долази се до "Стазе окамењених водопада", са "Оргуљама". Дворана је веома акустична, а могу се видети два кристално бела кипа, "Баба" и "Деда". Дужим вештачким тунелом долазимо до четврте - "Kристалне дворане", у којој се налази пећински накит познатији као "Обешена овца" и "Стопало слона". Удубљење у зиду пећине настало спајањем сталактита и сталагмите зове се "Звоно" или "Kавез".

Ресавска пећина има статус заштићеног споменика природе, укључујући и непосредну околину површине 11 хектара.

ИНФО