Да бисте упознали неку земљу, људе и обичаје најбољи начин је пешачење, ако вам време то дозвољава. Столетне шуме, непрегледне равнице, села, вароши и градови, врхови планина у Србији прави су изазов за добре пешаке.

Поред рекреације и физичког задовољства, уживања у природним лепотама и реткостима, бићете у прилици да видите и бројне културно-историјске споменике.

www.divcibare.rs

На југозападу Србије, 38 км од Ваљева, налазе се Дивчибаре. Са 980 м надморске висине ова планинска зараван богата шумом и водом чини централни део планине Маљен. Дивчибаре окружују и планине Повлен и Сувобор, испресецане рекама и потоцима, кањонима и литицама. Судар приморске и карпатско-планинске климе чине је фабриком црвених крвних зрнаца.

На стаблима дрвећа налазе се планинарске ознаке. Пешачке стазе су лаке, крећу од центра Дибчибара и дуге су до пар километара. Користите патике, боље дубоке. Средишњи, нижи део планине је доста влажан. Планинарска стаза до Сувобора 866 м, врха Рајца 848 м и Планинарског дома је тешка и дуга од око 33 км.

http://www.npfruskagora.co.rs

Највећа планина у Војводини, добила је од немачког „фришак“ (свеж). Свежину чине густе шуме и Дунав поред кога се Фрушка гора простире. Десетак манастира, једна бања и више насеља пружају могућност за предах између две шетње. У подножју ове планине, с друге стране Дунава, налази се Нови Сад.

Обележене стазе су лаке за кретање. Дужина, таласаст терен и поједини успони траже нешто већи напор. Користите патике, увек боље дубоке. Пешачке стазе су кружне и можете бирати источну и западну варијанту сваке стазе. Стазе су прилагођене и за рекреативце и за спортисте, од пар километара до 81 км, са висинским разликама од 300 до 500 м.

Три планине у централној Србији – Гоч, Столови и Жељин, чине јединствену туристичку дестинацију. Овај масив смештен на десној страни Ибарске клисуре, јужно од Краљева. пружа више могућности за активан боравак у природи.

Стазе су лаке за кретање и крећу од Планинарског дома, дуге су од 8 до 27 км, са висинским разликама од 700 до 1785 м. На стази до Жељина, због дужине од 27 км, потребна је добра физичка кондиција и планинарска обућа.

http://www.jutok.org.rs

Готово нетакнута природа Голије, резерват биосфере није без разлога под заштитом UNESCO. Три климатске зоне, долинска са брдском, прелазна и планинска пружају праву благодет за боравак и активан одмор толико потребан градском човеку. Ова ваздушна бања са непрегледним пашњацима, ливадама, ретким насељима, готово без индустрије, има највиши врх Јанков камен на 1833 м. Сурове зиме или миришљава лета и природна храна никога нису оставили равнодушним, па неће ни вас.

Стазе су лаке за ходање. Висинске разлике траже мало бољу кондицију. Користите патике, боље дубоке. Дужина кружних стаза је 9 и 12 км и крећу од Голијске реке.

http://www.ivatourism.org

http://www.raska-turizam.rs

Југозападно од града Мајданпека простире се венац Хомољских планина. Густе столетне шуме, пећине, златоносна река Пек, манастир Горњак из 14. века сазидан у стени, извор реке Млаве богат рибом (пастрмка), отварају бројне могућности за рекреацију и најразличитије спортове.

У зависности од интересовања, Хомољске планине Вам нуде различите програме пешачења и планинарења. За почетнике стаза је 3 км. Оним искуснијим нуди се програми од 8 до 30 км. Дужина стаза и нешто веће висинске разлике (од 75 до 940 м) траже кондицију. Погоднија је планинарска лакша обућа, долазе у обзир и дубоке патике.

http://npkopaonik.com/

http://www.raska-turizam.rs

http://turizamopstinebrus.co.rs/

Копаоник је највећи планински масив у Србији и Национални парк. Пружа се од североистока ка југоистоку у дужини од око 80 км, са Панчићевим врхом на 2017 м. Снег од новембра до маја, и близу 200 сунчаних дана годишње ову планину сврстава у једну од најпогоднијих за све врсте спортова, како на снегу тако и током лета.

Организоване су различите пешачке туре у пратњи водича. Стазе су погодне за ходање, а њихову тежину одређује дужина и висинска разлика, која је велика у одласцима на Семетешко језеро и водопад Јеловарник. За дуже стазе од 10 до 24 км препоручујемо лаке планинарске ципеле, за остале стазе патике, боље дубоке.

Планина Рудник доминира Шумадијом. Због својих повољних климатских услова – велика осунчаност, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха и незагађена природна средина – још 1922. проглашен је за ваздушну бању. Има чак осам врхова изнад 1000 метара.

Стазе су за лаке пешачке туре, у патикама, дужине од 4 до 20 км. Стаза до Островице има стрм успон ка стеновитом врху и потребна је боља обућа и планинарско искуство.

http://www.togm.org.rs

Стара планина је највиша планина у источној Србији, 70 км удаљена од Ниша. Највиши врх је Миџор 2169 м, нешто нижи је врх Бабин Зуб 1740м, где се налази истоимени планинарски дом и хотел. Добри смучарски терени, велико вештачко језеро, манастир Темска из 16. века, река Темска богата рибом, лековито биље и гљиве само су неки од туристичких потенцијала.

Дужина и висинска разлика стазу чине средње тешком. Потребна је лака планинарска обућа. Излазак на стеновити комплекс Бабин Зуб је лак, а евентуално пењање на поједине стеновите формације тражи планинарско искуство.

http://www.toknjazevac.org.rs/

https://www.topirot.com

http://www.taradrina.com

http://www.nptara.rs/

Сместивши се између реке Дрине и Златибора, планина Тара вековима очарава све који на њу стижу. Од Бајине Баште до Таре потребно је прећи 16 км да би се нашли на извору чак 18 планинарских стаза. Укупна дужина стаза је преко стотину километара, са полазним тачкама из туристичких центара и планинарских пунктова. Са Предовог Крста, на 1138 м, пружа се диван видик на реку Дрину. Ту је и планинарски дом, а на реци Рачи истоимени манастир из 13. века.

Већина тура је лака и могуће је користити патике, боље дубоке. Туре кроз кањон Раче су тешке и неопходна је планинарска обућа. Врло је тешка тура кроз кањон Бруснице, где су потребна планинарска опрема и водич.

Планине Овчар (985м) и Каблар (889м) налазе се у централној Србији, 160км јужно од Београда. Са реком Западном Моравом чине живописну клисуру са природним феноменом – двоструким укљештеним меандрима. Ова клисура је ипак најпознатија по својим манастирима и светилиштима због чега је називају и Српском Светом гором. Због своје изузетне лепоте, богате флоре и фауне, девет манастира, као и других вредности, Овчарско-Кабларска клисура проглашена је Предео изузетних одлика, заштићено подручје I категорије.

Планине Овчар и Каблар познате су планинарима и алпинистима још од педесетих година 20. века, када су трасиране и маркиране прве стазе. Данас постоји 10 маркираних стаза, укупне дужине преко 90км. Стазе су разноврсних профила, тако да корисници различитих нивоа спремности и планинарског искуства могу пронаћи одговарајућу маршруту. Стазе воде од Овчар Бање ка врховима планина (висинске разлике су за Овчар 706м, а за Каблар 610м).

Највећи број стаза води поред неког од манастира. Посебно треба истаћи видиковце са врхова Овчара и Каблара, уз напомену да поглед са Каблара сврставају у најлепше у Србији. Походи са поласком из Овчар Бање до врха једне од планина и повратком назад (могу се користити различите варијанте маршрута) су дужине од 10-15км и трају од 4 до 6 сати.

http://turizamcacak.org.rs/

Планинански савез Србије

Андрићев венац 2/1, 11003 Београд

тел. +381 (0) 11 3343 137

е-пошта office@pss.rs

www.pss.rs