У Србији је забележено око 360 врста птица, од којих се око 240 и гнезде код нас. Међу гнездарицама, око 40% врста птица се налази на листи врста којима су на нивоу Европе потребне мере заштите (Species of European conservation concern или SPEC листа), а међу њима је и пет глобално угрожених врста: патка црнка, орао крсташ, белонокта ветрушка, велика дропља и прдавац.

Имајући на уму величину Србије и релативно развијену инфраструктуру, уз пажљиво планирање и помоћ локалних познавалаца, за десетак дана на терену могуће је видети преко 150 врста птица.

Сваке године око 1. маја одржава се отворено такмичење „Велики дан птица“, са циљем да се у току 24 часа види што више врста птица унутар круга пречника 50 км .„Европски викенд посматрања птица“ (EuroBirdwatch) организује се у Србији се сваке године првог викенда у октобру.

Програм међународно значајних подручја за птице (Important Bird Areas – IBA) ради на идентификацији IBA подручја, њиховом мониторингу и заштити. Подручје стиче статус IBA уколико испуњава строге критеријуме засноване на присуству угрожених врста птица и њиховој бројности. Иако је IBA мрежа заснована на богатству птичјег света, заштита ових подручја доприноси очувању великог броја других животиња и биљака.

У Србији је до сада идентификовано 42 IBA подручја: Горње Подунавље, Суботичка језера и пустаре, Бечејски рибњак, Јегричка, Карађорђево, Тителски брег, Ковиљски рит, Пашњаци велике дропље, Слано Копово, Окањ и Русанда, Царска бара, Горње Потамишје, Средње Потамишје, Вршачке планине, Делиблатска пешчара, Лабудово окно, Ушће Саве у Дунав, Дунавски лесни одсек, Фрушка гора, Обедска бара, Босутске шуме, Засавица, Доње Подриње, Цер, Ваљевске планине, Тара, Увац и Милешевка, Пештер, Голија, Горње Поморавље, Овчарско – кабларска клисура, Копаоник, Ситница, Проклетије, Шар-планина, Пчиња, Власина, Сува планина, Сићевачка клисура, Стара планина, Ђердап и Мала Врбица.

Птице травних и жбунастих станишта: вивак, врана, гачац, јаребица, пољска шева, фазан, црноглава траварка

Птице грабљивице: ветрушка, еја мочварица, јастреб кобац, ластавичар, мишар, осичар, сури орао, црна луња

Птице водених станишта: барска кокица, барска стрнадица, барска шљука, бела рода, белобрка чигра, белорепан, брегуница, велика царска шљука, велики вранац, велики ронац, воденкос, водомар, гак, глувара, глувара, жалар сљепић, звиждара, кашикара, крџа, лабуд грбац, лиска, мала бела чапља, мали вранац, мали гњурац, обична чигра, обични галеб, патка дупљашица, патка њорка, пловка риђоглава патка, полојка, сива чапља, сињи галеб, трстењак цвркутић, ћубаста патка, ћубасти гњурац, чегртуша, шиљкан

Птице пољопривредних предела: врабац покућар, вуга, дрозд боровњак, жутарица, зеба, зелена жуна, зелентарка, кукувија, модроврана, обична траварка, обична црвенрепка, пољски врабац, препелица, пчеларица, пупавац, руси сврачак, сврака, северна зеба, сива мухарица, стрнадица жутовољка, ћук, чавка, чворак, чешљугар, чижак

Птице шумских станишта: батокљун, беловрата мухарица, бргљез, брезов звиждак, ватроглави краљић, велика сеница, велики детлић, голуб гривнаш, дрозд имелаш, дрозд певач, дугокљуни пузић, дугорепа сеница, јелова сеница, краљић, крстокљун, мали славуј, обична кукавица, обични звиждак, обични попић, плава сеница, планинска сива сеница, сива грмуша, сива жуна, сива сеница, сојка, ћубаста сеница, утина, царић, црвендаћ, црноглава грмуша, шумска сова, шумски звиждак

Птице планинских шумских и стеновитих станишта: бела чиопа, белоглави суп, буљина, велики тетреб, гавран, жутокљуна галица, зимовка, конопљарка, кос огрличар, легањ, лешњикара, обична белогуза, планинска трептељка, планински попић, приљепак, пузгавац, сиви соко, црна жуна, шумска трептељка, шумска шљука