06. Септембар 2017
Изложбом портрета Анастаса Јовановића из Народног музеја, „Слика грађанског друштва“, највећи и најстарији музеј Србије и Медија центар „Одбрана“ обележавају 200 година од рођења првог српског фотографа и литографа, који је оставио незаменљиво сведочанство о животу, уметности и култури 19. века у Србији.
06. Септембар 2017
Фестивал „Стрип викенд“, посвећен је промоцији аутора, издавача и фестивала из Србије и окружења. Фестивал се одржава 08. и 09. септембра 2017. године у Новом Саду- СКЦНС „Фабрика“. Отвара изложбом и презентацијом аутора који има запажен стрип албум објављен у години Фестивала и презентацијом програма и гостију, те отварањем тематске (конкурсне) изложбе фестивала.
05. Септембар 2017
Туристичка организација Србије, у оквиру својих активности на промоцији туризма Србије на регионалним туристичким тржиштима, а у склопу кампање „Дани Србије – Види Србију“, 07. септембра 2017. године у Будимпешти, Мађарска, у задужбини Саве Текелије, oрганизује презентацију за туроператере, медије и високе званичнике уз гастрономску понуду из Србије.
Присутним званицама на презентацији обратиће се амбасадор РС у Мађарској Раде Дробац, директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић, директор Културно документационог центра Срба у Мађарској, Милан Ђурић и директор ансамбла Коло, Владимир Декић
05. Септембар 2017
У сарадњи са Европском музејском академијом, Музејем индустрије и рада из Бреше и Музејском фондацијом Бреше, уз спонзорство Општине Пиран и Асоцијације културних удружења Пиран, Форум словенских култура доделио је 31. августа награде за најбоље музејске филмове- „Museums in Short 2017“.
05. Септембар 2017
Дама и једнорог / моја прича
Љубав, ах та љубав. Овој великој животној и уметничкој теми посвећена је изложба Дама и једнорог / моја прича, Нене Скоко Снежане. Љубав је била тема и њене магистарске, самосталне изложбе одржане у Музеју примењене уметности 1998. године. Своју љубавну причу са Михаилом „испричала“ је језиком савремене уметности текстила – у форми књиге као уметничког објекта –и тако на нови начин приступила традиционалном медију таписерије. Експеримент, отвореност за ново, ангажованост и самоиспитивање сталне су карактеристике њеног рада.
05. Септембар 2017
Музеј науке и технике - Београд отвара изложбу „Старе искре за нове наде“ аутора Давида Флореса, професора природних наука из Шпаније. На изложби ће бити приказане радне реплике машина, апарата и инструмената који оживљавају кабинет за физику специјализован за електростатику с краја 19. века.
04. Септембар 2017
Смедеревска јесен је једна од најстаријих привредно-туристичких манифестација у Србији. Почеци и темељи манифестације, устаљене као део идентитета града и његовог развоја, били су везани крајем 19. века за специјализоване изложбе воћа, које су значајно утицале на изграђивање угледа смедеревског краја као воћарског и виноградарског подручја, цењеног у интернационалним оквирима.
04. Септембар 2017
У уторак 05. септембра у 19.00 часова отвара се изложба „Ликовни језик ћирилице“ у Установи културе Стари град „Пароброд“. На изложби се излажу оригинали радови девет уметника и дигитални отисци радова још једанаест калиграфа и типографа.
04. Септембар 2017
У Народном музеју Панчево у уторак, 05. септембра, са почетком у 19.00 часова, биће свечано отворена изложба Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин Благо нама децама што смо таки мали – Детињство у традиционалној породици. Циљ изложбе је да се уско тематски представи култура са овог подручја, и то у оном сегменту који је најважнији за продужетак човекове лозе а то је подизање детета.
03. Септембар 2017
БИТЕФ ће се у Културном центру Републике Србије у Паризу представити са три догађаја под заједничким слоганом:НЕБО НАД БИТЕФОМ (1967–2017)
ПАНЕЛ„БИТЕФ И ФРАНЦУСКО ПОЗОРИШТЕ: ПОЛА ВЕКА ПОВЕЗИВАЊА КУЛТУРА“
Током педесет година БИТЕФ-а француска култура била је једна од најприсутнијих на овом фестивалу. У пола века свог постојања, БИТЕФ је предано спајао позоришне културе из различитих делова света, истичући оне које шездесетих и седамдесетих година 20. века тешко да су могле, у том обиму, да се сусрећу на другим местима: оне из источног и оне из западног блока. Данас, у ери глобализма, у добу уједињене Европе, па и света, БИТЕФ и даље, мада у мањој мери, остварује ту улогу. Као што нам имигрантска катастрофа јасно показује, уједињеност је илузуја, свет је и даље дубоко подељен, овог пута између осионог севера и осиромашеног југа, а Београд и БИТЕФ, с обзиром на позицију предворја ЕУ, и даље могу да врше ту функцију моста, или пре – рупе на новим европским жичаним оградама.