...Конвенцијом о заштити нематеријалног културног наслеђа УНЕСКО-а 2003., с циљем очувања нематеријалног културног наслеђа на међународном нивоу, а како би се осигурала боља видљивост нематеријалног културног наслеђа, подигласвест о његовом значају и охрабрио дијалог уз поштовање културне разноликости. Република Србија јеову Конвенцију ратификовала 2010. године.

Новембра 2014. године,у Унесковом центру у Паризу,донета је одлука о упису „Породичне славе“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

УНЕСЦО нематеријално културно наслеђе дефинише као „праксу, презентацију, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе и, у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа. Нематеријално културно наслеђе, које се понекад назива и жива културна баштина, манифестује се, између осталог, у следећим областима: усмена традиција и језик, сценска уметност, друштвена пракса, ритуали и празници, знање и примена знања о природи и универзуму и традиционална уметност. Значај нематеријалног културног наслеђа је и у томе што промовише, одржава и развија културни диверзитет и људску креативност”.