Садашњи грб Србије је истоветан грбу Краљевине Србије који је почео да се употребљава 1882. Двоглави бели орао је од доба династије Немањића у 12. веку у свести народа био симбол јединства божје и земаљске власти, идеалан спој небеског и земаљског. Часни крст са четири оцила (или четири симболичних слова), као и бели двоглави орао, води своје порекло из Византије, из епохе Палеолога.

Мали грб Републике Србије:

Црвени штит на коме је двоглави сребрни орао, са два златна крина у подножју. Штит је крунисан златном круном. На грудима орла је црвени штит са сребрним крстом између четири оцила.

Велики грб Републике Србије:

Мали грб који је заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеним хермелином и крунисаним златном круном.

Химна Републике Србије:

Свечана песма „Боже правде“, текст Јован Ђорђевић, музика Даворин Јенко.

Народна застава Републике Србије:

Хоризонтална тробојка са бојама (одозго на доле): црвена, плава и бела.

Државна застава Републике Србије:

Народна застава која у центру, померено ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе, има мали грб Србије.

Своје посебне заставе (стандарте) имају председник Републике и председник Народне скупштине.