Северни део Србије, Војводина, у пределима Панонске низије, претежно је равничарски. Равнице се налазе и у Мачви, Посавини, Поморављу и Стигу, као и Неготинској крајини у источној Србији. Србија има 55% обрадивих површина, које се највећим делом налазе у Војводини, главном пољопривредном региону земље. Јужно од река Сава и Дунав налази се централни део Србије и побрђе Шумадије. Даље према југу, брда постепено прелазе у планине. Долине река Велике, Јужне и Западне Мораве, Нишаве и Ибра пресецају брдско-планинске делове Србије и представљају главне путне правце.
Шумовитост Србије износи 27,3%, а разликује се по регионима: Војводина 6,8%, централна Србија са 32,8% и Косово и Метохија са 39,4%.
Планински рељеф Србије богат је многим кањонима, клисурама и пећинама, као и очуваним шумама са мноштвом ендемских врста. Планине Србије деле се на:
Висину преко 2000 m достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама, са 2656 m висине.
Реке Србије припадају сливовима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три реке су пловне целим својим током кроз Србију: Дунав, Сава и Тиса. Делимично су пловне Велика Морава и Тамиш. Најдужа река која тече Србијом је Дунав, са 588 km од укупно 2783 km свог тока и њој припада преко 90% речног слива. Највеће у Србији је вештачко акумулационо језеро на Дунаву – Ђердапско језеро, са 253 km2површине.
Највећи градови у Србији (према попису становништва из 2002):
Најдуже реке у Србији:
Највећа језера у Србији:
Највиши планински врхови у Србији: