Један од најистакнутијих српских војсковођа.

Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у два ослободилачка рата против Турске 1876. и 1877-78. Од 1898. до 1904. предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата 1903. био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, али је реактивиран 1909. током Анексионе кризе у Босни. После Другог балканског рата је по други пут пензионисан, али је пред само избијање Првог светског рата реактивиран и постављен за помоћника начелника Штаба Врховне команде. Током Колубарске битке 1914. предата му је команда над Првом армијом, тада у врло тешкој ситуацији. Захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. У потоњем српском контранападу, његова армија је одиграла одлучујућу улогу. Колубарска битка је била једна од највећих битака у српској историји, а Мишић је унапређен у чин војводе. Приликом пробоја Солунског фронта 1918. био је начелник штаба Врховне команде, па начелник Генералштаба до 1921.