Српски родољуб, руски гроф, трговац и обавештајац.

Рођен је на властелинском имању Владиславића у Јасенику, у Херцеговини. Када су Турци напали посед, Сава је са оцем прешао у Дубровник, по коме свом презимену додаје Рагузински. Учио је морнарство, похађао језуитске школе, а високо образовање из економије стекао је у Шпанији и Француској. Одлази затим у Цариград као трговац, где га је јерусалимски патријарх Доситеј, препоручио руским властима, за које је потом преузимао тајне мисије. Тако је успео да прибави текст уговора Порте са Француском, Венецијом, Енглеском и Аустријом, што је допринело склапању руско-турског мира. Руског цара Петра Великог упознао је у Азову 1702. године, а цар је на његов наговор послао у Сремске Карловце прву граматику и буквар, што је означило настанак прве српске школе и зачетак будућег центра српске духовности. У Цариграду ради као трговачки и дипломатски представник Русије, где је откупио је младог етиопског роба Ибрахима Ханибала и послао га Петру Великом (Ибрахим је прадеда песника Александра Пушкина). Гроф Владиславић био је оснивач руске обавештајне службе, а помаже и српским устанцима против Турака у Црној Гори. Његовим ангажовањем долази до Кјахтанског споразума 1725. који је најважнији међународни споразум Русије и Кине о разграничењу. У Сибиру је основао град Троицосавск (данас Киахта) и тамо је подигао цркву Светог Саве српског Немањића.