Научник и проналазач.

Отишао је у Америку 1874. и пет година радио као физички радник, паралелно учећи енглески, грчки и латински језик. Уписао је 1879. студије на Колумбија колеџу у Њујорку, наставио школовање на Кембриџу, а на Универзитету у Берлину је 1889. одбранио докторску дисертацију из области физичке хемије. На Универзитету Колумбија је пуних 40 година као професор теоријске електротехнике био усмерен на проучавање електромагнетних феномена. Најзначајнији проналазак из 1896. је познат под именом „Пупинова теорија“, којом је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја постављањем индуктивних калемова, названих по њему „Пупинови калемови“. Захваљујући његовим проналасцима у аналогној телефонији, функционише међуградски и међународни телефонски саобраћај. Током Првог светског рата 1917. организовао је групу за истраживање технике откривања подморница и истраживања телекомуникације између авиона. Пупин је објавио око 70 техничких чланака и извештаја и 34 патента. Од 1912. до 1920. био је почасни конзул Краљевине Србије у САД. Заслужан је и за одређивање граница Краљевине СХС 1919. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду 1924. за аутобиографско дело „Са пашњака до научењака“. Пупин је током свог научног и експерименталног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

www.imp.bg.ac.rs