Најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века.

После Више женске школе у Београду, постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. Од 1898. почиње школовање у Минхену у атељеу Антона Ажбеа. Већ 1900. имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Од 1904. године ангажује се око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања „Ладе“ и Прве југословенске уметничке колоније у Сићеву 1905. До 1912. излаже на многим изложбама, као и у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду 1912. отвара Сликарску школу. У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту, а са Српском војском је поново 1913. и 1914. Умрла је у Ваљеву, од тифуса, док је била на дужности добровољне болничарке. Сликарство Надежде Петровић уводи српску уметност у токове савремене европске уметности. Захваљујући њеном духу који је, из мале Србије, стремио модерном свету, њено сликарство иде у корак са европским експресионизмом, а понекад се чак приближава, тада још неафирмисаној, апстракцији. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије. Уметничка галерија у родном Чачку носи њено име.

www.nadezdapetrovic.rs