Творац српске сатиричне приповетке.

Завршио је Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота. Домановић је први прави сатиричар међу српским реалистима, сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке. Најзначајније његове приповетке су: „Вођа“, „Данга“, „Страдија“, „Мртво море“, „Краљевић Марко по други пут међу Србима“ и „Размишљање једног обичног српског вола“.