Универзални стваралац и научник.
Са 14 година је из родног Дубровника отишао на школовање у Италију. Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, најбољи песник на латинском језику 18. века и преводилац-полиглота. Бошковић је, између осталог, и творац јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон), него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима међу телима. Пронашао је два геометријска метода за одређивање елемената Сунчеве ротације на основу посматрања положаја три тијела, затим је израчунао димензије и спљоштеност Земље. Открио је геометријски модел израчунавања путања комета. У геологији је значајан јер је писао о компензацији маса унутар гора и тако поставио темеље каснијем развоју теорије изостазије. Регионалне поремећаје силе теже тумачио је разликом у густини горњих и доњих делова Земљине коре. Својим идејама о релативности простора и времена био је претеча Ајнштајнове теорије релативности. Објавио је велики број радова из сферне тригонометрије и статистичких метода у физици: Theoria philosophiae naturalis redakta ad unicam legem virium in natura existentium, Opera partinentia ad opticam et astronomia, Elementorum universae matheseos, О морској плими, Теорија конусних пресека, Елементи математике итд. Био је професор на Римском Колегијуму, на Универзитету у Павији, на Високој школи у Милану, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.