Један од најзначајнијих српских сликара 20. века.

Гимназију похађа у Земуну, где почиње да се интересује за уметност. У Загребу 1914. уписује Вишу школу за умјетност и обрт и завршава је са најбољим оценама 1918. Тада почиње да јавно излаже своја дела. У својим раним делима, Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма. У Париз одлази 1920. и изнајмљује атеље на Монпарнасу. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим уметницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој, али и у каснијим фазама сликаревог рада. Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донео у Србију и да његова дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства. Поново борави у Паризу 1925. где прихвата утицаје Матисовог сликарства. Године 1927. насликао је „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао је слику „Пијана лађа“, за коју је инспирација била истоимена песма Артура Рембоа. Враћа се у Шид 1928. и слика сремске пејзаже. Поново одлази у Париз, где настају „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“ и „Мост на Сени“. По повратку у Шид 1930. слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“, посвећеном берби грожђа. Августа 1942. Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу, где су стрељани и сахрањени у заједничку масовну гробницу.

www.savasumanovic.org.rs