Вођа Првог српског устанка.

Турци су га звали Карађорђе – Црни Ђорђе. Био је чобанин у Шумадији, па сеоски трговац стоком. Младост је провео одупирући се турском насиљу, најпре као хајдук, а касније као храбар ратник у чети добровољаца (фрајкора) капетана Радића Петровића у аустријско-турском рату 1788-1791. По повратку јаничара у Београд отишао је у хајдуке и са виђеним људима почео да припрема отпор већих размера. Измакао је сечи кнезова и на збору у Орашцу, 14. фебруара 1804. године, изабран је за вођу Првог српског устанка. Повезао је устаничку Србију са Аустријом и Русијом и ступио у сукоб са званичном Турском. Руководио је битком на Мишару и борбама за ослобођење Београда 1806. После самог устанка, 1813. године, прешао је у Аустрију, а затим у Русију. Поново се вратио у Србију јуна 1817. године, али је у зору, 25. јула, убијен по налогу кнеза Милоша Обреновића. Одсечена му је глава и послата султану као доказ Милошеве верности.