Оснивач српске драме и комедиограф.

За време школовања у Пешти, Стерија је имао прилике да види класике и најбоље глумце целе Мађарске. Био је приватни наставник и адвокат у родном Вршцу, док није позван да дође у Крагујевац да буде професор на Лицеју. Потом је 1842. постао начелник Министарства просвете и наредних осам година био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача Српског ученог друштва. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског позоришта, које је 1841. отворено његовом трагедијом „Смрт Стефана Дечанског“. Српски писци који су пре њега радили историјске драме и драме из савременог живота нису имали књижевног успеха. Његови први драмски покушаји су невеште и претерано романтичне драматизације народних песама. Доцније ствара боље и снажније историјске драме, не много књижевне, али које су одговарале укусу и схватањима тадашње родољубиве српске публике, као што су трагедије: „Смрт Стефана Дечанског“, „Скендербег“ и „Ајдуци“. Ипак, много је значајнији као комедиограф, јер се ту тек c успехом огледао његов књижевни таленат. Прва му је комедија „Лажа и паралажа“, затим „Тврдица“, „Покондирена тиква“ и „Зла жена“, све комедије карактера. Од комедија нарави најбоље су му: „Женидба и удадба“, „Кир Јања“, „Родољупци“ и „Београд некад и сад“. Стерија припада групи сентименталиста и своја дела ствара под импресијом Семјуела Ричардсона, познатог писца грађанских романа. У Новом Саду се од 1956. одржава позоришни фестивал „Стеријино позорје“.

www.pozorje.org.rs