Filozof, političar, premijer i uzor savremene Srbije.
Doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, na tezi „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“ kod Jirgena Habermasa. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Napisao je sledeća dela: „Subjektivnosti i nasilje“, „Jesen dijalektike“, „Jugoslavija kao nedovršena država“ i „Srbija ni na Istoku ni na Zapadu“. Sa još 12 srpskih intelektualaca 1989. je inicirao obnavljanje rada Demokratske stranke, a od 1994. je predsednik Demokratske stranke. Za prvog demokratskog gradonačelnika Beograda izabran je 1997. Organizovao je kampanju Demokratske opozicije Srbije za izbore 2000. i kasnije građanske proteste 5. oktobra 2000. godine, posle kojih Slobodan Milošević silazi sa vlasti. Za prvog demokratskog premijera Srbije izabran je 2001. Ubijen je u atentatu 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije.