Vođa Drugog srpskog ustanka i knez Srbije.

Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku i posebno se istakao pri osvajanju Užica, 1807. Posle sloma ustanka ostao je u Srbiji i predao se Turcima. Kada se turski teror ponovo pojačao, pobegao je iz Beograda i 1815. podigao Drugi srpski ustanak. Potukao je Turke kod Paleža (Obrenovac), na Ljubiću i na Dublju u Mačvi. Sa Marašli Ali-pašom zaključio je 1815. usmeni sporazum. Za Srbiju, tada samo Beogradski pašaluk, dobio je veoma ograničenu autonomiju, koju je snalažljivošću sve više proširivao. Turskim hatišerifom (svečana povelja) Srbiji je 1830. priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je krut, bezobzirno je uklanjao svoje protivnike. Naredio 1817. ubistvo Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka, inače svog kuma. Bio je najbogatiji čovek Srbije. Njegov despotizam budi nezadovoljstvo u narodu, pa su pobune izbijale u raznim krajevima. Carigradska porta izdaje 1838. novi hatišerif kojim ograničava Miloševu vlast. Nezadovoljan ovim, 1839. abdicira. Ubrzo potom dinastiju Obrenovića smenjuju Karađorđevići, a vladar postaje knez Aleksandar Karađorđević. Odlukom Svetoandrejske skupštine, 1858. godine, Aleksandar je zbačen. Miloš ponovo postaje knez i svečano ulazi u Beograd 1859.