Srpski rodoljub, ruski grof, trgovac i obaveštajac.

Rođen je na vlastelinskom imanju Vladislavića u Jaseniku, u Hercegovini. Kada su Turci napali posed, Sava je sa ocem prešao u Dubrovnik, po kome svom prezimenu dodaje Raguzinski. Učio je mornarstvo, pohađao jezuitske škole, a visoko obrazovanje iz ekonomije stekao je u Španiji i Francuskoj. Odlazi zatim u Carigrad kao trgovac, gde ga je jerusalimski patrijarh Dositej, preporučio ruskim vlastima, za koje je potom preuzimao tajne misije. Tako je uspeo da pribavi tekst ugovora Porte sa Francuskom, Venecijom, Engleskom i Austrijom, što je doprinelo sklapanju rusko-turskog mira. Ruskog cara Petra Velikog upoznao je u Azovu 1702. godine, a car je na njegov nagovor poslao u Sremske Karlovce prvu gramatiku i bukvar, što je označilo nastanak prve srpske škole i začetak budućeg centra srpske duhovnosti. U Carigradu radi kao trgovački i diplomatski predstavnik Rusije, gde je otkupio je mladog etiopskog roba Ibrahima Hanibala i poslao ga Petru Velikom (Ibrahim je pradeda pesnika Aleksandra Puškina). Grof Vladislavić bio je osnivač ruske obaveštajne službe, a pomaže i srpskim ustancima protiv Turaka u Crnoj Gori. Njegovim angažovanjem dolazi do Kjahtanskog sporazuma 1725. koji je najvažniji međunarodni sporazum Rusije i Kine o razgraničenju. U Sibiru je osnovao grad Troicosavsk (danas Kiahta) i tamo je podigao crkvu Svetog Save srpskog Nemanjića.