Naučnik i pronalazač.

Otišao je u Ameriku 1874. i pet godina radio kao fizički radnik, paralelno učeći engleski, grčki i latinski jezik. Upisao je 1879. studije na Kolumbija koleDžu u Njujorku, nastavio školovanje na KembriDžu, a na Univerzitetu u Berlinu je 1889. odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije. Na Univerzitetu Kolumbija je punih 40 godina kao profesor teorijske elektrotehnike bio usmeren na proučavanje elektromagnetnih fenomena. Najznačajniji pronalazak iz 1896. je poznat pod imenom „Pupinova teorija“, kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja postavljanjem induktivnih kalemova, nazvanih po njemu „Pupinovi kalemovi“. Zahvaljujući njegovim pronalascima u analognoj telefoniji, funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj. Tokom Prvog svetskog rata 1917. organizovao je grupu za istraživanje tehnike otkrivanja podmornica i istraživanja telekomunikacije između aviona. Pupin je objavio oko 70 tehničkih članaka i izveštaja i 34 patenta. Od 1912. do 1920. bio je počasni konzul Kraljevine Srbije u SAD. Zaslužan je i za određivanje granica Kraljevine SHS 1919. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu 1924. za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Pupin je tokom svog naučnog i eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.

www.imp.bg.ac.rs