Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961.

Studirao u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu, doktorirao u Gracu. Između dva svetska rata bio u diplomatskoj službi Kraljevine Jugoslavije. Pisac snažne imaginacije, a istovremeno i vanredan poznavalac istorijskih prilika stare Bosne, o kojoj je najčešće pisao. Sugestivno je dočarao ljudsku i društvenu panoramu minulih vremena. U početku je objavljivao pesme, da bi vremenom prešao na pripovetku i roman. Spada među najčitanije srpske pisce, takođe i među one koji su najviše prevođeni u svetu. Za roman „Na Drini ćuprija“ dobio Nobelovu nagradu za književnost 1961. Napisao je i romane „Travnička hronika“, „Gospođica“, „Prokleta avlija“ i „Omer-paša Latas“; zbirke pripovedaka „Nemirna godina“, „Žeđ“, „Jelena, žena koje nema“, „Lica“, „Deca“, „Kuća na osami“; lirsku prozu „Ex ponto“, „Nemiri“; meditativnu prozu „Znakovi pored puta“, „Razgovor sa Gojom“. Pisao i eseje o svojim omiljenim piscima: Njegošu, Kočiću, Matavulju. Bio je dugo godina predsednik Saveza književnika Srbije.

www.ivoandric.org.rs