Nema tog velikog svetskog projekta, od kreiranja vrhunskog softvera do vrhunskog sporta, gde svoje prste nije umešao neki Srbin, na privremenom ili stalnom radu u belom svetu. Kada bi sve znanje, talenat i duh Srbije, trenutno rasute po svetu, skupili na jedno mesto, Srbija bi bila jedna od vodećih sila u mnogim oblastima.
Srbija je mala zemlja, ali je sportska velesila! Osvojili smo sve postojeće zlatne medalje u mnogim sportovima, a glavni izvozni proizvod Srbije su vrhunski košarkaši, teniseri, fudbaleri, odbojkaši, vaterpolisti, rukometaši…
Srpski filmski stvaraoci često se sa svetskih filmskih festivala vrate sa nagradom, svejedno da li je to „palma“ iz Kana ili „medved“ iz Berlina.
Pročitajte bilo koju od drama Dušana Kovačevića i shvatićete, pored duha i bogatstva srpskog jezika, koje su to rečenice iz njegovih dela ušle u svakodnevni žargon. Ili, još bolje, pogledajte je kao pozorišnu predstavu u domaćim pozorištima, kako biste uživo upoznali i nekoliko generacija talentovanih srpskih glumaca.
Mnogi od srpskih likovnih ili primenjenih umetnika česti su izlagači u svetskim umetničkim centrima.
Tako je izgleda bilo oduvek u istoriji – tek odlaskom u neku od velikih zemalja, naši naučni talenti se dokažu u punom svetlu, baš kao što je to nekada uradio i Nikola Tesla.
Postoji u Srbiji i veliki broj stvaralaca manje zvaničnih vrsta umetnosti, kao što su strip autori, dizajneri i konceptualni umetnici, koji imaju pune ruke posla i širom sveta. Srpska rokenrol generacija se što dobrovoljno, što sticajem ratnih okolnosti, našla direktno u krugovima svetskih umetničkih centara i potpuno se uklopila, upravo zbog tog rokenrola. Jer, ako je po rokenrolu, Srbija nikad nije spadala u Istočnu Evropu (kao i po mnogo čemu drugom). A umemo da osvojimo i poneku MTV nagradu.