Jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka.
Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. U Zagrebu 1914. upisuje Višu školu za umjetnost i obrt i završava je sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže svoja dela. U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. U Pariz odlazi 1920. i iznajmljuje atelje na Monparnasu. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj, ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. Ponovo boravi u Parizu 1925. gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva. Godine 1927. naslikao je „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao je sliku „Pijana lađa“, za koju je inspiracija bila istoimena pesma Artura Remboa. Vraća se u Šid 1928. i slika sremske pejzaže. Ponovo odlazi u Pariz, gde nastaju „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“ i „Most na Seni“. Po povratku u Šid 1930. slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. Avgusta 1942. Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu, gde su streljani i sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.