Lekar i tvorac srpske psihološke pripovetke.

Pravni fakultet Velike škole u Beogradu upisuje 1867. Nakon studija postaje praktikant Ministarstva prosvete. Kao državni pitomac poslat je da studira medicinu u Berlinu. Za vreme Srpsko-turskog rata 1876-77. prekida studije i služi kao vojni lekarski pomoćnik. Po završetku studija medicine i povratku u Beograd postavljen je za lekara Beogradskog okruga, a 1881. postao je prvi lekar Opšte državne bolnice u Beogradu. Uporedo sa napornom praksom radio je i na književnosti. Za deset godina napisao je svega devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovršeno. Početkom 1888. izabran je za člana Srpske akademije nauka, a lični lekar kralja Milana postaje 1889. Svoje pripovetke Lazarević je objavljivao uglavnom u časopisima. Za života je objavio osam pripovedaka: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“ i „On zna sve“. Pripovetku „Švabica“ nije objavio jer je, kako mnogi veruju, bila suviše autobiografska. Objavljena je tek sedam godin nakon piščeve smrti 1898. godine.