Osnivač srpske drame i komediograf.

Za vreme školovanja u Pešti, Sterija je imao prilike da vidi klasike i najbolje glumce cele Mađarske. Bio je privatni nastavnik i advokat u rodnom Vršcu, dok nije pozvan da dođe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Potom je 1842. postao načelnik Ministarstva prosvete i narednih osam godina bio glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača Srpskog učenog društva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog pozorišta, koje je 1841. otvoreno njegovom tragedijom „Smrt Stefana Dečanskog“. Srpski pisci koji su pre njega radili istorijske drame i drame iz savremenog života nisu imali književnog uspeha. Njegovi prvi dramski pokušaji su nevešte i preterano romantične dramatizacije narodnih pesama. Docnije stvara bolje i snažnije istorijske drame, ne mnogo književne, ali koje su odgovarale ukusu i shvatanjima tadašnje rodoljubive srpske publike, kao što su tragedije: „Smrt Stefana Dečanskog“, „Skenderbeg“ i „Ajduci“. Ipak, mnogo je značajniji kao komediograf, jer se tu tek c uspehom ogledao njegov književni talenat. Prva mu je komedija „Laža i paralaža“, zatim „Tvrdica“, „Pokondirena tikva“ i „Zla žena“, sve komedije karaktera. Od komedija naravi najbolje su mu: „Ženidba i udadba“, „Kir Janja“, „Rodoljupci“ i „Beograd nekad i sad“. Sterija pripada grupi sentimentalista i svoja dela stvara pod impresijom Semjuela Ričardsona, poznatog pisca građanskih romana. U Novom Sadu se od 1956. održava pozorišni festival „Sterijino pozorje“.

www.pozorje.org.rs