Utemeljivač srpske parlamentarne ustavne monarhije.

Završio je vojne škole u Sen-Siru i Mecu. Za vreme francusko-pruskog rata učestvovao u nekoliko bitaka na strani Francuske. U bosansko-hercegovačkom ustanku učestvovao u borbama protiv Turaka tokom 1875-76. pod imenom Petar Mrkonjić. Februara 1883. otišao u Crnu Goru, gde se oženio ćerkom crnogorskog kneza Nikole. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Narodno predsedništvo 15. juna 1903. izabralo ga je za kralja Srbije. Uveo je parlamentarnu ustavnu monarhiju. Pod pritiskom krugova iz „Crne ruke“, 22. juna 1914. povlači se s vlasti, pravdajući to bolešću, i prenosi vlast na prestolonaslednika Aleksandra. Za vreme Prvog svetskog rata, povlači se zajedno sa vojskom i narodom preko Albanije, i živi u izbeglištvu u Grčkoj do jula 1919. Za njegove vladavine kultura i nauka doživele su „srpski zlatni vek“, a sam je ostavio „Ratni dnevnik 1914-15.“.