Lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

Doktorirao je medicinu u Pešti 1842. na tezi „Taxilogia botanica“. Nije želeo da stupi u državnu službu i rešio je da radi privatno kao lekar, ali se od lekarske prakse nije moglo živeti. Otišao je u Liku da poseti svoga strica i dobrotvora Grgura, gde je po Velebitu prikupio dosta biljaka iz flore Primorja. Odatle se uputio u bečki Prirodnjački muzej gde je proučio svoje prikupljene biljke. Po povratku u Srbiju radio je kao lekar, a istovremeno nastavio sa izučavanjem biljnog sveta. Godine 1850. primljen je za člana Društva srpske slovesnosti, a 1853. postavljen za profesora prirodnih nauka u Liceju, kao najbolji poznavalac flore Srbije. Na njegov predlog osnovana je 1874. Kraljevska botanička bašta u Beogradu. Bio je prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima.